SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Predstavnici Koalicije nevladinih organizacija
„Odgovornost“ na sastanku u OHR-u

Predstavnci i predstavnice Koalicije nevladinih organizacija „Odgovornost", koju čine:  

Asocijacija Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije - ACIPS, Agencija za lokalne razvojne inicijative - ALDI, Centar za policy studije – CEPOS, Centar Žena i društvo, Centar za promociju civilnog društva, Centri civilnih inicijativa, Fond otvoreno društvo BiH, Fondacija CURE, Fondacija Jedan svijet - owpsee, Helsinški komitet za ljudska prava BiH, Global Rights, Inicijativa i civilna akcija – ICVA, Nezavisni biro za humanitarna pitanja – IBHI, Transparency International BiH i Udruženje Zašto ne,

su na sastanku sa Visokim predstavnikom Miroslavom Lajčakom održanim 7. maja iskazali odlučnost da se princip odgovornosti izabranih zvaničnika uspostavi kao jedan od temeljnih principa na kojima se grade demokratija i demokratski odnosi.

Akteri/ke civilnog društva se zalažu za stvaranje zakonskog okvira koji bi omogućio građanima i građankama i njihovim organizacijama učešće u radu skupština i njihovih radnih tijela na svim nivoima vlasti. Otvorenost institucija, u kojima se odlučuje, je pretpostavka njihove efikasnosti i preduslov reformama koje stoje pred bh. društvom.

Zbog specifične situacije koja vlada u našoj zemlji i uloge koju ima Visoki predstavnik predloženo je redovno održavanje konsultacija Visokog predstavnika i predstavnika/ca civilnog društva. Odgovornost za razvoj demokratije ne može biti prepuštena samo političkim elitama, kako je predugo slučaj u BiH.

Predstavnici i predstavnice koalicije "Odgovornost" su takođe podvukli opredjeljenost za približavanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji i riješenost da daju svoj doprinos predstojećim reformama. U tom okviru, istaknuto je kako su nevladine organizacije i eksperti/ce civilnog društva pripremili nacrte zakona o agenciji za sprječavanje korupcije i zakona protiv diskriminacije čije je usvajanje preduslov napretka u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. No, kako je konstatovano, izvršne vlasti ne pokazuju dovoljno razumijevanja i sluha prema inicijativama aktera/ki civilnog društva što je potvrđeno i u slučaju ova dva nacrta zakona koji nisu naišli na odgovarajuću podršku.

Civilno društvo u Bosni i Hercegovini ne može biti isključeno i dopustiti da vlast i politika budu jedini arbitar u javnim poslovima. Civilno društvo može i treba da ima ključnu ulogu u procesu približavanja Evropskoj uniji.

Sarajevo, 07. 05. 2008.

▲ na vrh